May You Live in Interesting Times ( Da živite u zanimljivim vremenima )

​Bijenale u Veneciji je najstarija međunarodna izložba vizuelne umetnosti, zvanično otvorena pod ovim nazivom 11. maja 2019. Tom prilikom je više od 80 umetnika izložilo svoje radove u okviru Arsenala i centralnom paviljonu Đardina. Zanimljivo je da je tokom trajanja Bijenala, čitava Venecija jedan veliki izlagački prostor, grad koji je kompletnim svojim sopstvom okrenut ka Bijenalu i, pre svega, likovnoj umetnosti. Živeti interesantan život i vremena je period tokom kog čitava Venecija sa njenim posetiocima stvara i diše. Kroz ovaj sadržaj postavljena su i pokrenuta mnogobrojna pitanja čovečanstva i pozicije čoveka u savremenim vremenima. Da živite u zanimljivim vremenima ističe potencijal umetnosti kao načina za ispitivanje stvari koje su nam nepoznate ili nedostupne, gde prema rečima Ralfa Rugofa: ,,Umetnost ne može rešiti probleme čovečanstva, ali može biti vodič kroz život u današnjem svetu. Ključni zadatak umetnosti je da neumorno postavljanje  pitanja.”
​

​
​Samo Bijenale je započeto Vernisažom, predotvaranjem od 8. do 10. maja, tokom kog su se mogli videti različiti performansi (kao i nagrađeni litvanski paviljon 58. Bijenala pod nazivom Sunce i more). Većina autora koja je predstavljena na ovom Bijenalu je mlađe generacije, do 40 godina starosti, što daje na značaju da u umetnosti treba čuti i mlade generacije koji postavljaju bazu za buduća vremena i nova BIjenala. Za nove umetničke trendove koje možemo očekivati i nova vremena u umetnosti.

Među paviljonima su ovom prilikom se prvi put predstavili: Alžir, Gana, Madagaskar i Pakistan, a Dominikanska Republika i Kazahstan su prvi put imali samostalne paviljone.

​May You Live in Interesting Times (Da živite u zanimljivim vremenima) je naziv poslednjeg, 58. Bijenala umetnosti održanog u Veneciji 2019. godine. Svega nekoliko meseci pre nego što će nastati pandemija kovida 19 I promeniti svet. Kao da je sam naziv 58. Bijenala predvideo period koji je nastupio ubrzo nakon završetka i početak pandemije.

A šta nam je novo i interesantno donelo ovo Bijenale?                                                                             
Pregršt interaktivnih nastupa, iz različitih delova sveta u pokušaju da se i publika angažuje i dodatno inicira da učestvuje u samom radu. Veliki broj paviljona je bio koncipiran tako da zaustavi posetioce, ne samo da se fotografišu, već i da se zamisle pred radovima koji su predstavljeni na Bijenalu, kao npr. rad Sun Yuan and Peng Yu "Can't Help Myself" -- an industrial robot:

​Ovakva vrsta umetnosti nas dovodi u poziciju da razmislimo da li živimo interesantna vremena ili nas to tek očekuje? Činjenica je da se utisci, kao ni sve druge stvari, još nisu ni slegle od Bijenala, a svet je ušao u novu fazu života. A šta se desilo sa umetnošću? Velika većina zemalja je  kao mere prevencije uvodila višenedeljne karantine I zaključavanja, zabrane izlazaka I insistiranje na radu od kuće, robotizaciju kako bi se stanovništvo zaštitilo. Nastupio je period potpune izolacije na planetarnom nivou. U svojoj najavi samog 58. Bijenala i njegovog koncepta, na otvaranju, Ralf Rugof je rekao: U trenutku kada digitalna diseminacija lažnih vesti i ‘alternativnih činjenica’ korodira politički diskurs i poverenje od kojeg on zavisi, vredno je pauzirati kada god je to moguće i preispitati naše referentne pojmove. Da li su ovo bile reči proroka ili pretpostvaka novih vremena koja nastaju, ne samo u svetu, već u umetnosti, kao proročkoj delatnosti. Umetnika koji oseća i živi interesantna vremena, celog svog života, koliko god bio stvaralački okrenut sebi i svetu.

Bijenale u Veneciji, kao jedan od najznačajnijih događaja na polju savremene umetnosti, povlači pitanja koja provociraju i bude osećaj prisutnosti, svesnosti i budnosti. Da živimo u zanimljivim vremenima, koje je umetnički direktor Ralf Rugof osmislio na 58. Venecijanskom bijenalu jeste i pitanje i odgovor u istom trenutku. Da živimo u zanimljivim vremenima? Da, živimo u zanimljivim vremenima. Završnicu 58. Bijenala dočekala je velika poplava u znaku opšte nesigurnosti, nestabilnosti i krize. Gde je pozicija umetnika u svemu tome? S jedne strane, svako od njih je imao dovoljno vremena I prostora da ostane kod kuće I stvara. Međutim, tržište je utihnulo. Dugoročno je ukinuta mogućnost razmene sadržaja, koji je neophodan za dobar I stabilan art, kao I mogućnost prodaje radova. Čak I onih nastalih pre kovida, ali I tokom vanrednog stanja. Pozicija koja ostavlja nezavidnu stranu biti ekonomski ovistan o pomoć države ili nedržavnih fondova, kako bi umetnici I umetnost preživeli krizna vremena. Oni koji su konstantno na tržištu u borbi sa samim sobom, stvaralačkim porivima, tržištem, kupcima, kritičarima...našli su se u jos težoj poziciji (što je bilo teško zamislivo da postoji pre svega ovoga, ali postoji).

A šta nam donosi Bijenale u 2022. godini?  

Nakon trogodišnje pauze, u trenutku kada se svet oporavlja od jedne i pokušava da se zaštiti od druge krize, postavlja se pitanje šta se desilo sa umetnicima i umetnošću u periodu od tri godine? Kakve su promene nastupile, razmišljanja i stvaralački pravci? Da li je nakon interesantnih vremena nastupio period Mlečnih snova (The Milk of Dreams) za društvo, umetnosti i umetnika?  Mi se vremenski i prostorno trenutno nalazimo u 2022, ali možda je i to san? Zato nas predstojeće Bijenale uvodi u Mleko snova, čiji je naziv, ovogodišnja umetnička direktorka, Ćećilija Alemani preuzela od nadrealističke meksičke slikarke i kniževnice Leonore Karington. Ovaj san koji živimo je imaginarno putovanje u kome možemo danas postati bilo ko i bilo šta, i biti bilo gde. Formula čovečnosti je prebacila na drugi kolosek, a organizmi i duhovni entitet dobijaju nove transformacije.                            Da li su Bijenala stvorena za nas, otuđenu publiku koja tumara sa odrazima na digitalnim ekranima kako bi nas prodrmala pitanjima u kakvom to svetu zapravo živimo? Svako Bijenale uvodi u otvaranje novih pitanja, a naše je - gde smo mi između Bijenala? Kao da se otvaraju vrata u svet spektakla. Ali ono čega se plašim, jeste da mi zapravo živimo taj svet svaki dan, na ovaj ili onaj način. Možda je predstavljeni rad japanske umetnice amputiranih udova Mary Katayama na 58. Bijenalu reper za metarmorfoze tela i duha zasutim pitanjima: Ko sam ja? Šta sam ja? Ko bih želeo/la biti? Sumnja i neverica povlači preispitivanje koje postaje nužna potreba idetična potrebi za hranom, pićem ili seksom.

​Danas svi igramo Squid Game sa potrošačkim žarom u vrtlogu bezizlaznosti i egzistencijalne nesigurnosti dok nam u ušima odzvanja refren jedne pesme: ...I šta ćemo sad?...Na ova, kao i mnoga druga pitanja, dobićemo odgovor na 59. venecijskom bijenalu umetnosti. Koliko su zanimljiva vremena u kome živimo upoznaćemo u nastavku putovanja na Mlečnom putu snova.