Nikla je grupa mladih umetnika koju su imali zajedničku zainteresovanost koje je kulminiralo u eksplozivno oduševljenje prema proizvodima masovnih medija i advetajzinga.
Lihtenštajnove slike iz stripova izazvale su prilično uzbuđenja gde je zadržao neke karakteristične elemente komičnog stripa poput krupne pikselisane boje i boldovane primarne boje. Stripovi od kojih je preuzimao panele na kojima je zasnivao svoj rad bili su uglavnom nepoznati.

Lihtenštajnovo interesovanje za vinjete i likove iz stripova najverovatnije dolazi od momenta kada 1960. godine za svoju decu naslikao Mikija Mausa i Paju Patka. Lihtenštajn ubrzo otkriva skrivene mogućnosti kognitivne i estetske interpretacije, koje se nameću premeštanjem ikona masovnih medija u kontekst lepih umetnosti. Njegovim radovima dominiraju dve osnovne teme vojna tematika i ljubavne priče.

Naslov slike poznate kao M-Maybe (M-Možda) nastale 1965. godine uzet je iz prve reči u govornom oblačiću. ,,Plavuša, pomalo otužnog izgleda mucajući želi da kaže da određena osoba ne može da izađe iz studija možda zato što je bolesna.Ova takozvana mala slatka iz snova pripada grupi ženskih likova iz srceparajućih priča koje su u to vreme zaokupljivale Lihtenštajnovu pažnju.,,

Delo je jedno od najposećenijih eksponata u kolekciji Ludvig u Ludvigovom muzeju u Kelnu.

Vanesa Bikroft je umetnica italijanskog porekla rođena 1969. godine u Đenovi. Ona se u svom radu bavi idejom živih skulptura u kome publiku postavlja pred delom koje je između skulpture i performansa. Godine 1998. uzdrmala je njujoršku scenu nakon 33 performansa u 24 različita grada. U početku njen rad nije bio prihvaćen iz mnogih razloga međutim umetnica nije odustajala. Ono po čemu je njen rad specifičan jeste postavljanje ljudskih tela u muzejski ili galerijski prostor u kome je, po nalogu umetnice dozvoljeno modelima da se kreću, sednu kad se umore ili promene pozu. Tela su naga ili polu obučena.

​Garderobu je kreirao Tom Ford iz kompanije Gucci, a šminku uradio Pat Mcgrath, uključujući i blago šminkanje tela i napuderisanu kosu koja je imala dobar efekat prilikom pomeranja manekenki. Manekenkama je zabranjen svaki razgovor sa publikom kao i da napuštaju svoja mesta. Njihova postavka se može tretirati kao performans bez nastupa u kome je telo predstavljeno kao skulptura od mesa i krvi umesto od kamena ili bronze. Manekenke su nezainteresovano gledale oko sebe, protegle se, čučnule ili lagano prošetale dok je publika posmatrala taj prizor. Odlučno su nosile svoju golotinju i stajale dostojanstveno poput Boticelijevih Venera obučene u bikinije dok druge nisu nosile ništa na sebi sem cipela na nogama.
,,Svaki odevni predmet je socijalni izraz, uniforma", rekla je Vanesa.,,Pošto ne shvatam tu žensku uniformu, želela sam da sve budu gole i to tako kao da su obučene."
Umetnica ovim performansima poništava fotografiju, slikarstvo, video art pretvarajući ljudsko telo u muzejsko delo, ona eliminiše narativnu snagu jezika i snagu scene. Može se reći da je Vanesin pristup u radu više slikarski u kojima ona dozvoljava modelima da sami kreiraju svoje kompozicije unutar nekog prostora. Tako nastaju savremene slike ili kadrovi kompleksnih kompozicija ljudskih figura koje su izazvale umetnike od renesanse do danas.

​Vanesa uključuje i muškarce u svoje performanse pored žena, uključujući npr. mornaricu iz San Dijega. Njen rad izložen je širom sveta u poznatim svetskim galerijama i značajnim umetničkim institucijama poput Bijenala u Veneciji, Bijenala u Sao Paolu, u galeriji Gagosian u Los Anđelesu, zatim u Londonu, Beču, Oslu, Sidneju i mnogim drugim. Fotografije njenih performansa prikazivane su u modnim magazinima a prilikom otvaranja prodavnice Luj Viton u Parizu, umetnica je predstavila performans u kojem su manekenke sedele pored tašni ove robne marke.

Izvori: Fotografije preuzete sa interneta, više o radu umetnice možete pročitati ovde i ovde.

Umetnik Bart Hees istražuje polja animacije i fotografije na nadrealistički način. Fascinacijom za ljudsko telo, Hees pomera granice: koristi različite medije (film,fotografija,animacija) u kome njegovi futuristicki materijali i teksture zamagljuju granice između tekstila i kože, ljudskih i novih vrsta.

Njegovi mutanti u isto vreme iritiraju i izazivaju. U potrazi za lepotom u ružnoći, holandski umetnik Bart Hees, proveo je nekoliko godina kreirajući mutante. Kako sam kaže fasciniran je idejom  fizičkog pretapanja tela u lateks, lateksa u telo, i samim tim telo koje pravi 3d modelovanje u realnom trenutku. Inspiraciju je nalazio u filmovima poput  Odiseja u svemiru 2001, Terminator 2, i italijanskog futurizma.

Takođe, njegov rad je prepoznatljiv po dizajnu odela od sluzi napravljenog za umetnicki video Born This Way, Lady Gaga. 


Pogledajte video na: http://vimeo.com/71242133

Proslava desetogodišnjice modnog simbola marame sa motivima lobanje ujedno predstavlja i ekskluzivnu saradnju britanskog dizajnera Aleksander Mek Kvina i umetnika Demijena Hersta. Njihova kolekcija sadrži  30 dizajniranih marama adaptiranih na osnovu Herstove serija insekata: leptira, buba, paukova i drugih insekata pretočenih kroz prizmu kaleidoskopskih geometrijskih oblika koji stvaraju oblik Mek Kvinove modne lobanje. Njihova saradnja spaja estetske vizije u jednu i naglašava karakteristike simetričnog dizajna i prirodnih organskih oblika.
Herst je takođe poznat po korišćenju lobanje u njegovom delu ,,For The Love of Good,, gde je ljudsku lobanju obložio sa 8.601 dijamanata, i koja je kasnije prodata za 50 miliona funti. Povodom njihove saradnje, modni fotograf Sølve Sundsbø kreirao je film u kome je predstavljena igra prelepih devojaka drapiranih u ovim ekskluzivnim maramama. 

Da li je svet spreman za najnovije tehnološko dostignuće kao što je virtuelna kabina za presvlačenje? Ovaj proizvod lansirala je tajvanska kompanija Vismile sa ubeđenjem da će potrošačima olakšati kupovinu prilikom isprobavanja garderobe.

Sva odeća u butiku je skenirana i kupac bira određeni komad odeće jednostavnim klikom na dugme. Uz pomoć visoke rezolucije, infracrvene kamere i senzora za detekciju pokreta Vismile sistem uzima jedinstven profil tela kupca i spaja ga sa izabranim komadom odeće.

Predstavnik Vismile kompanije Jenan Huang  kaže da je svaki komad odeće predstavljen kao 3d slika kontruisan na osnovu prave odeće. Potrebno je samo da koristite svoju ruku, kliknete dugme i izaberete odeću. Takođe, možete se okrenuti i pogledati u kojoj meri odeća pristaje vašem obliku tela. To je najveći proboj tehnologije do sada.

Stručnjaci smatraju da ovakav način kupovine drastično smanjuje utrošeno vreme i trud prilikom izbora odeće. Uz pomoć nekoliko klikova na tasteru isti model možete probati u različitoj boji i veličinama, bez lutanja po prodavnici i besumičnom traganju za idealnom garederobom.

Moje pitanje je da li smo spremni za ovako nešto? Da li ćemo zaista da uštedimo vreme i hoće li ova mašina zameniti onaj divan osećaj prilikom isprobavanja kada dodirnete garderobu i osetite je na sopstvenom telu? Sasvim je sigurno  da virtuelna kabina omogućava bržu selekciju prilikom izbora odeće ali, sa druge strane, ona ne može da pruži stvaran osećaj zaljubljenosti i sreće kod potrošača kada ostvari taktilan intimni kontakt sa garderobom.

U svakom slučaju, nije na odmet jedan ovakav program i u kućnoj varijanti. Zabavno je i uzbudljivo! :-)